Jeste li ikada probali vino Tri Mopabe? Da li se ovde radi o tri stabla južnoafričkog drveta ili srpskom vinu, teško je razaznati. Ali, slepo praćenje novih uredbi unelo je veliku pometnju u redove domaćih vinara. Sada je, čini se, došao trenutak da se i nadležno ministarstvo zamisli. Pogotovo što je vinar sa titulom "vinarije godine 2013" presavio tabak i tužio državu!
Nebojša Aleksić, vlasnik vinarije Temet, očekuje samo pravdu i pristao je da nam otkrije srž problema zbog kojeg je spreman da ide i do – Strazbura!
Ovu neobičnu priču započinjemo u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, na istom mestu gde smo se prvi put sreli i upoznali pre nepune tri godine (Povratak u vinsku budućnost), kad nam je Aleksić ispričao kako ima jedan veliki san, da počne da proizvodi vina. A sad...
"Kada smo se pre izvesnog vremena javili Ministarstvu poljoprivrede kako bi dobili kontrolni broj za vino koje se zove Tri Morave i stavili ga u promet, odbijeni smo uz obrazloženje da u novoj rejonizaciji postoji istoimeni region! Okej kažem, ali mi smo ime tog vina ranije zaštitili kao intelektualnu svojinu. Donesite dokaz, kažu!"
I tu počinje ping-pong. Prema Nebojšinim rečima, državi je bitnije obrazloženje imena vina, od samog naziva. Pljušte predlozi sa obe strane, ali je odgovor uvek isti – obrazloženje ne zadovoljava. Da nije tužno, bilo bi smešno. Aleksić čak predlaže da se ćirilični napis 3 Morave čita latinično – 3 Mopabe, što je navodno južnoafričko drvo! Ali, ni to ne zadovoljava jer se drvo ipak zove "mopane".
Na sledećih pet predloga, država nudi rešenje: Što ne zovete vino 3M?
"Šta je to 3M pitam? Oni kažu: smislite nešto. E, pa ne želim! Napisao sam dopis ministru, Odeljenju za vinogradarstvo, u kome ih podsećam da je vino Tri Morave, vino koje oslikava Srbiju, kako nazivom, tako i sastavom u boci, jer je to apsolutno prvo vino sa autohtonom srpskom sortom (prokupac) koje je osvojilo zlatnu medalju na prestižnom međunarodnom takmičenju, kakvo je bilo AWC u Beču. Sramotno je i poražavajuće da mi sad vino ne možemo da izvezemo. Bukvalno, umesto da nam pomognu, oni nam zabranjuju. Ne, ne, kažu, vi samo promenite ime i daćemo vam kontrolni broj. Ali, kupac u Beču, Holandiji želi da kupi Tri Morave, vino koje je pobedilo na takmičenju, a ne neko drugog imena."
Konačno, vlasnik Temeta se konsultuje sa advokatskim timom koji se bavi isljučivo pravom intelektualne svojine. Ulažu žalbu, bivaju odbijeni, pa kad apeli za dogovor ostanu bez odgovora jer bi to bio "pritisak na komisiju", podnose tužbu Upravnom sudu. Ako bude trebalo, ići će i do Strazbura, pa šta košta, da košta.
A stvar je na prvi pogled prilično jasna. Ime vina je Temet zaštitio 20. januara 2012. godine, a sporna uredba o tome šta sme da piše na etiketi, pojavila se u Službenom glasniku šest meseci kasnije. Međutim, nije Aleksić jedini sa ovim problemom. Tvrdi da je mnogo vinara rezignirano jer moraju da menjaju imena vina, pa i vinarija. Zato ih poziva da se udruže:
"Ministarstvo treba da bude naš servis. Počele su da se dešavaju mnoge dobre stvari, medalje na međunarodnim takmičenjima, već se traži vino za izvoz. A mi gubimo mnogo vremena da bi dobili kontrolne brojeve, nazive, čekamo da se skupi komisija, da se pročitaju žalbe... Da ne pričam da su nam zagubili predmet za vino Ergo, pa ga šest meseci jure po pisarnici! U ovom slučaju, sprečavaju nas da vino izbacimo na tržište jer se neko tamo setio da isto ime upiše na kartu rejonizacije! A taj neko, ko je autor imena regiona, morao je da zna, ili makar pita, da li je ime već zaštićeno, kao što jeste. Ljudi ovde očigledno ne mogu da shvate šta znači intelektualna svojina, ni kad su grafička rešenja, nazivi ili žigovi u pitanju. "
