Neki trgovci su kupovali i izvozili vina u svet, pa karlovački nektar dolazi na vinske karte prekookeanskih brodova od Evrope do Amerike. Ali, nije se karlovačko vino pilo samo na brodovima, već i na carskim dvorovima, onima u Beču, Moskvi...
Podno fruškogorskog Olimpa, poznatijeg kao Stražilovo, nalazi se sremskokarlovačko mikro vinogorje, u okviru Fruškogorskog vinogorja, gde teče dobro vino - od davnina eliksir mladosti, a ono što ovdašnjem božanskom nektaru daje posebnu čar je to što ide u kombinaciji sa tananom patinom, starim dvorcima, crkvama i drugim znamenitim građevinama-Bogoslovija, Mitropolija, Gimnazija, Kapela mira...), stvarajući tako kombinaciju prelepe starine i mladalačke energije. Jer ovde, među vinarima ovdašnjim, čest je slučaj da im je zanat usko vezan za porodično ime koju slavu vinogradarstva pronose generacijama, čak i po tri veka... Od davnih askurđela koji su zasadaili prve čokote, preko pradedova koji su teškom mukom pobeđivali filokseru, kugu i okupatore raznih boja, među karlovačkim brežuljcima (Ešikovcu, Čeratu, Mateju, Raši, Lipovcu, Krstuševini, Banstolu...) stasavaju nove generacije mladih, posvećenih vinara, koji uz pomoć najsavremenijih tehnologija nastavljaju tamo gde su im preci započeli, spravljajući vrhunska vina.
A kakva istorija čuči među karlovačkim sokacima teško je i naslutiti. Poznato je da je "otac" fruškogorskog vina bio rimski car Aurelije Probus, ili Prob, kako je još nazvan. On je prema jednoj verziji čak i glavom platio ljubav prema vinu, jer je u pauzama ratovanja terao vojnike da obrađuju vinograde, dok ovima jednom prilikom, usred velike žege nije "prekipelo" i... Bilo kako bilo,vinova loza se kraj Sremskih Karlovaca uzgajala od pamtiveka.
Mesto se prvi put spominje 1308 (!) godine, kao tvrđava, pod imenom Karom, a prvi srpski naziv Karlovci prvi put je nađen 1532. godine. I tada se ovde, na bogom danim fruškogorskim padinama, uveliko dobro vino pilo. U 15. veku Galeoti, bibliotekar Ugarskog kralja Matije Korvina, zapisuje da je ovdašnje vino "tako ugodno da bi se bolje, ili čak isto, teško u celoj zemlji moglo naći". Kasnije, i razni putopisci, trgovci i ostali namernici su često svraćali u varoš i kao po pravilu beležili da se tu pilo kvalitetno vino. Izvesni Melhior Belzot je 1584. zabeležio je da je "bio u Carlowitzima, gde rađa dobro vino lepe i čiste boje, te da od Beča nije boljega pio", a Antun Vrančić, diplomata i putopisac, zapisuje da je karlovačko vino - najbolje sremsko vino. U 18. veku kreće pravi procvat mesta, a paralelno s tim i vinogradarstva, pa je 1751. godine u Karlovcima bilo zasađeno 2.332 jutra vinograda! A vredni prota Vasilije Konstantinović , u knjizi "Karlovci sa njihovom okolinom" iz 1882. godine naveo je sve sorte vinove loze koje su se tada (i do tada) uzgajale, a po njihovim imenima nije teško naslututi kako su izgledale: Zelenka, Skadarka, Volujar, Čačavica, Mesan, Čičulja, Pandur, Špiculja, Šljiva - grožđe, Petrovsko grožđe, Metla - grožđe od crvnih sorti, a međ belima: Slankamenka, Radovinka, Ranka, Tamjanika, Drenak, Drinka, Rumenika, Lipa - grožđe, Peršun - grožđe i Đinđuva. U Sremskim Karlovcima tada se godišnje proizvodilo 60.000 akova vina, a bolja godina je donosila i do 80.000 akova. A berba je bila pravi praznik, praćena pesmom, igrom i veseljem. Ne lezi vraže, filoksera je harala vinogradima punih 10 godina (1885. - 1895), trgovina vinom je potpuno prestala, a karlovački trgovci osiromašili. Ali, vinogradari se s mukom i znojem lica svoga ubrzo iz pepela dižu, a tada su neki trgovci, poput Steve Milutinovića i Vende Sipošića kupovali i izvozili vina u svet, pa karlovački nektar dolazi na vinske karte prekookeanskih brodova od Evrope do Amerike. Ali, nije se karlovačko vino pilo samo na brodovima, već i na carskim dvorovima, onima u Beču, Moskvi...
Najveću slavu je proneo Bermet, tradicionalno aromatizovano vino s ovih prostora, plemenito i elegantno, za prefinjene ukuse, često rezervisan za one najbogatije. Osnova proizvodnje ovog vina su travne smese u kojima se obavezno nalazi pelen. Nije bilo kakve važne odluke po srpski narod pod Austrijom, a da u njoj nije učestvovalo bar akovče bermeta... Ono se i danas, posle izvesne pauze, spravlja po starim porodičnim receptima koji se čuvaju kao najveća tajna!
A poseban, veliki šmek ovom vinogorju pružaju stari podrumi, lagumi. Građeni su tako da je u njima uvek ista temperatura, bez obzora na spoljnu, i to oko 12 stepeni. Organske materije ne trpe temperaturne oscilacije, a vino najbolje zri baš u takvim uslovima, uz plemenite plesni koje su se vremenom na zidove nahvatale. Te plesni se stvaraju decenijama, a zaslužne su za konstantan nivo vlažnosti koje vinu najviše prija. A još kad vas ljubazni sremački domaćin, sa sve postavljenom zakuskom pozove na po koju čašu vina u lagumu, pogotovo kad upekne letnja zvezda, tamo negde između trećeg i petog stepenika, kad osetite prijatnu hladovinu, upoznaćete sasvim novu dimenziju istinskog telesnog i duševnog hedonizma, baš kao i kada se poseti tradicionalni mahom ranojesenji karlovački Grožđebal.
Tvorac ovih brežuljaka je bio milostiv prema "karlovačkom vinogorju" jer mu je podario sve što treba da bi dobro vino poteklo: plodnu zemlju sastavljenu od hranljivih materija bogatog humusa i slojevima iz kojih vinova loza, pružajući duboko korenov sistem, uzima ono najbolje za vrhunski božanski nektar. Uz Dunav, kraj 45. paralele, vinograde obasjavaju "dva sunca": jedno sa nebesa, a drugo od dunavskojg odsjaja. Uopšte, smatra se da je ova velika reka dobrim delom zaslužna i za lepotu i opstanak vinogorja, jer činjenica da vinogradi karlovački nikada nisu izmrzavali pripisuje se pojavi da Dunav, kao velika vodena površina, u studenim razdobljima ispušta deo toplote nakupljene u toplijim danima.
Kako na mlađima svet ostaje, danas tradiciju spravljanja vrhunskih vina nastavljaju generacije karlovačkih vinara koji poštuju znake svojih predaka, ali širom otvorenih očiju gledaju put Evrope i sveta, odakle stiže moderna tehnologija i nova znanja. Bez toga odavno nema ozbiljnih vinara. A kraj Kapele mira, mesta gde su Turci i Austrijanci sklopili mir 1699. godine, sada je Ulica karlovačkog mira u sećanju na ovaj događaj, ali je svi zovu "Vinska ulica" . Tu je smeštena većina karlovačkih vinarija gde se najbolje može videti spoj tradicije i moderne, a što je najvažnije - dobro vino piti i pazariti. A što se tiče sremskokarlovačkog repertoara, možete naići samo na vrhunski Cabernet Souvignon, Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Souvignon Blan, Chardonnay, Rose, Crni i Beli Bermet, Pinot Noir, Ausbruch, Sila, Portogizer, Probus, Traminac, Frankovka...
