U najmanjoj opštini u Vojvodini, ali opštini na najvišoj nadmorskoj visini, u nekadašnjoj prestonici Fruške gore, u Irigu, koreni su vinskog podruma koji je u lavirintu čokota na južnim padinama upleo tradiciju i budućnost. Vinarija Mačkov podrum nastala je od prošlosti i iz inata, od izazova i zbog griže savesti, a ime mu je, baš kako u Sremu red nalaže, stiglo od špic nameta familije Jojić. U porodičnim vinogradima koji su se širili oko Iriga smenjivale su se stare i nove sorte, ali je iz Mačkovog podruma uvek teklo dobro, domaćinsko vino. Preživeo je Portogizer, autohtona fruškogorska sorta koja danas, dok se pije kao mlado vino ili Svatovac okuplja društvo za stolom. Uz njega "gutljaji sami klize" ali pomognuti domaćim zalogajima, pričom i zvucima tamburica. Portogizer je danas zaštitni znak ne samo Mačkovog podruma, već i Iriga i Fruške gore, i zalog je prošlosti koji i dalje teče i okuplja vinoljupce, od komšijskih kuća do dalekih obala Engleske i Amerike.
Vlasnik vinarije Mačkov podrum gospodin Sava Jojić prekinuo je porodičnu tradiciju, iako su ga sva sećanja na najranije detinjstvo vraćala u vinograd i do crvenih nijansi Portogizera koga su gajili i pili njegovi stari. Iskrčio je sve i imao neke druge namere, a onda, 2007. godine odlučio je da se vrati korenima, jer se gen tragača za dobrim vinom nije dao tek tako ućutkati. Upustio se u otkupljivanje najboljih čestica zemlje oko Iriga, brižljivo ih povezujući, čisteći i pripremajući za buduće čokote vinove loze. Stigao je tako i do trenutka kada se sa svojim podrumom i vinima našao između hobija i ozbiljnog posla. Pred njim je bilo 120 000 čokota, 32 hektara, 100 000 litara belog i crvenog vina. Dozvolio je, ipak i na sreću, da ga izazov vinarstva povede, i od tada iz Mačkovog podruma teku vina sa ukusom davnih vremena, pomešanih sa Suncem, zemljom Fruške gore i vragolastim povetarcima. Namera je da se ide do 50 hektara, kad prilike budu dozvolile, jer vinograd traži da ga osluškujete kako bi mu našli "pravu žicu".
Od nekadašnjih sorti Slankamenka, Hamburg, Prokupac, ostao je samo, stari dobri Portogizer, a danas od crvenih sorti Mačkov podrum krase Pinot Noir, Merlot i Cabernet Franc. Igra grožđanih bobica stisla se i u kupažu Camerlot koja u bariku spaja Merlot i Cabernet Sauvignon. Belu Mačkovu "ligu" čine Chardonnay, Sauvignon Blanc uobličen u buradima od bagremovog drveta pa mu otuda i ime Akacia, zatim voćni Incognito od Rajnskog rizlinga, te simfonija ruža, voća i marcipana u mirisavom Tramincu.
Ima nečeg posebnog u Portogizeru što ga čini liderom vinske plejade iz Mačkovog podruma, sa 280 metara nadmorske visine. Možda zato što u sebi ujedinjuje prošlost i budućnost, lakoću i intrigantnost, tragove crnih ribizli i kupina, baršunaste note kestena... Zato što pored sebe za astalom "ište" da se jede domaće, ono najbolje. Uz njega priče ne prestaju, već počinje. Kako kažu, odlično ide uz "sremački bećarac, laloški valc ali i uz tamburaški, besni solo". Možda je odgovor u tome što Portogizer traži da se pije mlad, u vreme jesenjih veselja, svadbi, praznika, svetaca... Zbog toga je morao kao svaki pravi Sremac da dobije i svoj špic name – Svatovac. Za posebnost koju daje osigurao je svoj vinski tok ka budućim poklonicima i vremenima. Zato je dobio i svoje dane – Dane mladog Portogizera. I pesme njemu u čast. Dobio je i viteški red Vitezova Portogizera, i svoj viteški par koji će mu slavu dalje pronositi. Dobija i nagrade, i domaće i inostrane. A što je najvažnije, zbog svog ukusa i moći spajanja dobrog društva, muzike i priče dobija i nove ljubitelje.
Iako je mlado vino koje se pije u godini branja grožđa, Portogizer vam se zato i lepi za nepce i srce. Uživati u njemu znači naučiti piti i naučiti živeti, družiti se i veseliti. Možda nema potencijal da traje kao poznate svetske crvene sorte, ali zato "ima mladost lepšu od svih drugih vina na svetu!". Pije se mlad, zato požurite Portogizeru u zagrljaj.
